Skrivena u daljini Zambeskog dolina, Lukulu odiše tišinom drevnog ritma koja je čudna od bučnih glavnih gradova. Ova mala opština, dom gotovo dvadeset hiljade duša, pulsira stabilnim ritmom svakodnevice dok se ljudi okupljaju na bućkavom glavnom trgu da trguju živahnim namirnicama i ručnim proizvodima. Putnici koji stignu na Lukulin aerodrom odmah su uronjeni u pejzaž gde visoke krošnje drveća dolina loom blizu, stvarajući osećaj zaštićene intimnosti. Zrak je pun bogatog mirisa sveže skuhanog kukuruza i mesa koji poziva posetioce da užive u teškim lokalnim jelicima koje su generacijama održavale ribarske zajednice. Iza centralnog trga, grad otkriva mozaik čvrstih kolonijalnih zgrada omekšanih bujnom zelenilom i živahnim razgovorom različitih etničkih grupa koje dele priče pod širokim afričkim nebom. To je mesto gde vreme usporava, nudeći retku priliku da se duboko povežete sa sirovim, neupadljivim duhom ruralne Zambije kroz podeljene obroke i tople pozdrave.