Niac predstavlje mirno utočište gde se tempo života usporava uz ritam udaljenih talasa i šuštanja borova. Putnici stižu privatnim avionom na gradsku aerodromsku pistu, odmah potpuno uranajući u atmosferu tišine koja deluje daleko od bučnih obala. Ulice se vijaju kroz četvrti starih drvenih kuća i galerija, pozivajući šetalice da lutaju bez ikakve žurnosti koja bi prekidala mir. Lokalni život cveta u malim zajedničkim salama i sezonskim festivalima koji slave duboko ukorenjenu istoriju regiona dok toplo dočekuju znatiželjne goste. Svaka obrok priča priču o svežim, beretim sastojcima sa okolnih zemljišta, serviran u kuhinjama koje se osećaju kao toplo zagrljaj nakon dugog puta. Posetioci često ne vide grad samo kao mesto za boravak, već kao osećaj nežnog držanja prirodom i razmišljaju o gostoprimstvu.