Visoko iznad maglovita dolina u Simbu provinciji, Emo nudi putnicima osvežavajuću planinsku hladnoću koja deluje daleko od ekvatora. Ovaj odvojeni grad poseduje sopstveni aerodrom, ključnu vezu koja ovaj skriveni biser povezuje sa ostatkom Papue Novog Gvineje, čuvajući pritom njegovu sirovu izolaciju. Atmosfera je napunjena ritmičnim zvukovima svakodnevnog života, gde bujni tržnici prelivaju svežim krompirima, barvitim korenovim povrćem i košarama pletenim od generacije u generaciju. Putnici često osete toplinu domaćinstva lokalaca čije se tradicije stapaju sa drevnim običajima i modernom energijom rastućeg regionalnog centra. Iako nisu sve atrakcije izražene, sam karakter ovog distrihta pruža jedinstven uvid u dnevni ritam života u visokim planinama. Hrana ovde je putovanje otkrića, sa punim, zemljanim gustom i pečenim korenovim povrćem pripremljenim jednostavnim, nepretencioznim veštinama. Šetnja kroz Emo oseća se kao ulazak u živu priču, gde vetar kroz drveće šapuće priče o mestu koje ostaje autentično samo sebi.