U srcu zelenog poljoprivrednog srca Iraka, Hajiawa pruža se kao tihi azil gde vreme teče u ritmu polja. Ovaj kompaktni grad od oko 80.000 stanovnika odiše toplinom i intimnošću, gde se ljudi poznaju po imenu a život se vrti oko žetve i trgovine. Izgubljeni putnici lako se snalaze u četvrtima ispunjenim skromnim kućama i živahnim pijacama koje lebde od šapeta sekviranja i mirisa sveže ispečenog hleba. Lokalna kultura cveta na jakim društvenim vezama, vidljivim u bučnim uličnim okupljanjima i podeljenoj gostoprimstvu koje se nudi svakom gostu koji zakuca na vrata. Hrana je ovde proslava jednostavnih sastojaka pretvorenih u srdačna jela koja reflektuju bogato poljoprivredno nasleđe regiona. Putovanje u Hajiawa neda retku priliku da se oseti pravi iranski život daleko od gužvi, omogućavajući duboku vezu sa otpornošću i dobrotom njegovih ljudi. Ovo je mesto gde lepića leži ne u grandioznim spomenicima, već u autentičnim, nespretnim trenucima deljenima između stranca koji postaju prijatelji.