Smeštena na sastanku reke Kapuas i Južnokineskog more, Dumai tiho se otvara kao kapija na severu Indonezije, gde se rečna prošlost spaja sa pomorskim ambicijama. Iako nedostaje haos velikih metropola, grad ima sopstveni ritam, a vazduh nosi slani ukus mora i zemljani miris lokalnih pijaca. Putnici stižu na svoj aerodrom u grad definisan dubokom rečnom kulturom, gde vekovi trgovine oblikuju zajednicu koja se kreće svesnom graoćom. Šetnjom kroz bujne četvrti posmatra se živahno tkanje svakodnevice, gde ribarski čamci vraćaju bogat ulov, a porodice se okupljaju ispod tkanih palmovih listova da dele priče. Gastronomija je sama po sebi otkriće, nudeći začinjene juhe od rečne ribe i aromatičan rižoto od kokosovog mleka koji ukusno govori o bogatim vodama obale. Ovdje posetioci ne posmatraj samo; oni se uranjaju u sporiji tempo koji omogućava pravo povezivanje sa otpornim ljudima koji zovu ovo rečno ušće domom.