Akaputu se diče kao usamljena dragulja u tišini Pacifika, svoji privatni aerodrom čini ulazom u svet nepoznat masovnom turizmu. Zvuk ovde ima svoj ritam, gde vetar sa daljine se stapuje sa bubnjevima sa sakrivanih trgova. Za razliku od okolnih ostrva, Akaputu zadržaje divlji duh, pozivajući istraživače da se izgube u bujnim dolinama i stenoitim obalama. Dnevi putnika ispunjeni su bogastvom polinezijske kulture, od radionica za isključivanje drveta do iskrenih osmeha koji vas prihvataju kao porodicu. Jutro počinje šištanjem svežeg taro-a i pečenog ribe na otvorenim pijacama, dok se popodneva pretvaraju u proslave pod zvezdama gde more šapće drevne priče. Osećate duboku beskonačnost vremena, gde vreme usporava dovoljno da udahnete slani vetar i gledate kako se dvije meseca izdižu iznad tirkiznog horizonta.