Abū Qurqāş odiše tišom, prahašom duhovima koja podsećaju na skrivenu poglavlje starog Egipta, uklesano u zapadne pustinje. Nasuprot bučnim turističkim centrima pored sebe, ovaj mali grad sa oko devetdeset hiljada duša nudi mirno bežanje gde vreme usporava pod obilnim plavim nebom. Glavna ulica se vijuga kroz potrošene kamene zgrade i žive lokalne radnje, pozivajući putnike da lutaju kroz zajednicu ukorenjenu u tradiciji i gostoprimstvu. Ovde ćete uživati u svežim datumima i mirisnom metvinoj čaju u porodičnim kafićima, slušajući tiho mrmuranje svakodnevnog života i daleko zvoneći zvuke kamelica. Iako možda nedostaju veličanstveni spomenici, prava lepota leži u njegovom neukrašenom ambijentu i toplim osmehovima stanovnika koji strance dočekaju kao stare prijatelje. Poseta ovde nije o obilježavanju popisa destinacija, već o dubokom uranjanju u jednostavne ritmove pustinskog postojanja i otkrivanju skrivenog biser regije Nila.