Ulukhaktok, skriven duboko u arktičkoj divljini severnih teritorija, diše tišinom drevnog duha gde vetar peva kroz beskonačne tundre. Ovaj minijaturni zajednica od oko četiri stotine duša čuva duboku vezu sa zemljom i nudi retki pogled na autentični inuitski život, daleko od gužve turista. Putnici mogu istražiti istorijsko središte sela i okolne pejzaže koje funkcionišu kao živi muzej tradicije i preživljavanja. Lokalna kultura cveta u ritmu svakodnevnog života, gde ustne priče savršeno stapaju sa savremenom otpornošću na pozadini severne svetlosti. Glad se umiruje odvratanjem zdravih tradicionalnih jela od lokalno lovenog ribe i dgame, pripremljenih sa istim poštovanjem prema prirodi kakvo ova naroda posvećuje sebi. Iako je populacija mala, duh gostoprimstva je ogroman, pozivajući strane goste da podeli njihov jedinstven svetokaz. Sletanje na ovaj udaljeni aerodrom oseća se kao korak u drugo vreme, gde vreme teče sporo a tišina severa govori najviše.