Umiru duhovi na mirnim obalama reke Amapá, gde Viana diše sporim ritmom dalekim od gužve južnih metropola. Ovaj mali grad od oko 50.000 stanovnika nosi ponos svoje pomorske prošlosti kroz sužene ulice istorijskog centra pune kolonijalne arhitekture. Život oživi u šumama lokalnih tržnica i užurbanim skupovima uz obalu, dok vazduh miriše na sveže začine i slatki kafu iz otvorenih štandova. Pravi doživljaj je uživanje u teškom jelu od prženog ribe ili rečnih rakova dok zalazak sunca oboji vodu u nijanse narandžaste i zlatne. Ovdje vreme staje, dozvoljavajući da se detaljno oseti intrikatna drvorezbarija u lokalnim kućama i topli osmehovi koji spajaju strance i susede. Viana je mesto gde se oseća intima malenog sveta, a istovremeno duboka dobrodošlica.