Leone tiho leži uz duboki zaliv Tafune, mesto gde vazduh miriše na cvetne hibiskuse i morski so. Ovaj mali, neuključeni selo nudi retki pogled u srce samoaškog života, gde vreme teče ritmom oseka a ne po satu. Kroz skromne ulice gosti prolaze okruženi živopisnim poljima taro i tradicionalnim sastancima fono koji slave stare običaje. Lokalna kultura ovde cveta, mešajući antičke polinezijske tradicije sa opuštenom gostoprimljivošću zajednice koja strance prihvata kao svoju porodicu. Obrok ovde često uključuje svežu poke od lokalno uhvaćene ribe ili obilne jela lua dele se u senci visokih kokosovih palmeta. Iako nema grandioznih spomenika, Leone otkriva svoju dušu kroz toplinu svojih ljudi i mirnu lepotu ribarskih sela utisnutih u bujne unutrašnje brda.