Ghardaïa otkriva se kao živi spomenik drevnim ksourima, gde svaki kamen šapuće priče o Taregima i Amazighima koji su oblikovali dušu ovog grada. Šetnja uskim, oker-izbijeljenim ulicama starog medine čini se kao ulazak u sliku preplavljenu suncem, gde vazduh miriše na kumin i gorući tamjan. Lokalni život pulsira nežno na pijacama, nudeći boje tekstila i složene keramičke predmete koji svjedoče o dubokom poštovanju tradicije i majstorstva. Posetici se nude da probaju legendarni tagine ovog kraja, aromatično gulaš polako kuvano na ugljenju koje greje dušu jednako kao stomak. Noću se grad pretvara pod kanopom neverovatno čistog neba, pretvarajući pejzaž u pozornicu za šetnju pod zvezdama. Ovaj oazni grad ne postoji samo na mapi; on zahteva da se oseća, nudeći duboki osećaj mira i besvremene lepote.